Предали смо на верификацију и одобрење народну иницијативу за измену Закона о играма на срећу у циљу смањења проблема зависности, коју ћемо извести у новој, електронској форми, помоћу нове услуге портала еУправа, о чему ћемо писати детаљније касније.

Текст народне иницијативе можете прочитати овде. У другом делу текста народне иницијативе је и образложење. На овој страници је нешто другачије формулисано образложење, са мало више друштвеног контекста, који није био пригодан да се укључи у формални текст који се предаје Народној скупштини.

На личном нивоу, проблем зависности од игара на срећу, као и сви други проблеми зависности, има свој развој. Најлакше је деловати у почетку, превентивно, да се зависност не укорени – али је истовремено потребно имати решења и за играче који су већ развили проблем – и којима одређене ситуације стимулишу рецидивизам.

Наивне идеје решавања овог проблема укључују забрану игара на срећу – директно (кроз закон) или индиректно (мерама које угрожавају пословање овлашћених приређивача игара на срећу, на пример пунитивним опорезивањем). Ове идеје су политички атрактивне, јер већина грађана (бирача) не разуме ову тематику, те подилажење њиховом рефлексу агресије према перципираним изворима проблема (како се често виде овлашћени приређивачи игара на срећу) доноси јефтине политичке поене, без обзира на стварни резултат мера, који је неретко супротан од декларисаног.

Пратећи тематику и текућа законска решења, желели бисмо да предложимо неколико малих измена/допуна Закона о играма на срећу, изабраних из скупа препорука Европске Комисије, за које мислимо да би имале највећи однос ефекта на смањење проблема зависности према цени тих мера, која је највећим делом цена релативно једноставних усаглашења система за онлине игру приређивача са будућим текстом закона.

Измене се односе на два кључна аспекта система за игре на срећу преко средстава електронске комуникације:

• Самоограничење буџета за игру (постављање ограничења уплата на рачун за игру)
• Активни усмерени маркетинг (поруке електронске поште, нотификације мобилног телефона и слично).

Што се тиче самоограничења буџета, предлажемо интервенцију у две кључне тачке употребе:

• Обавезу приређивача да од играча траже постављање буџета у тренутку регистрације (или после прве пријаве после усаглашавања система са законом), тако да се играч одмах на почетку “натера” да размисли о томе колико је спреман да потроши, на месечном или недељном нивоу, на ову врсту забаве, пре него што у заносу игре угрози своју ликвидност за најосновније потребе, или се непотребно задужи.
• Обавезу приређивача да увећање буџета игре одложи за минимални период од 24 сата, што би играча у заносу игре спречило да “проблем реши” тако што “прекрши своје обећање себи” дато кроз претходни износ буџета.

Што се тиче активног усмереног маркетинга, предлажемо да се играчима законски омогући (уз претњу кажњавања неусклађених приређивача) да се одјаве са усмерених маркетиншких порука, посебно у периодима када се осећају рањивим, а свакако у периодима самоискључења – када су већ затражили од приређивача да им не дозволи игру, као и после предатог захтева за гашење рачуна за игру.

Иако нови Закон о играма на срећу предвиђа централни регистар самоискључења, директне маркетиншке поруке могу негативно утицати на играче тако што их мотивишу да оду на неко од уплатних места где се самоискључење неће проверавати. Такође, примећено је да неки приређивачи настављају слање маркетиншких порука играчу после гашења рачуна за игру, што сматрамо такође опасним за изазивање рецидивизма код играча са проблемом зависности.

Верујемо да би усвајање ових малих измена Закона о играма на срећу било добар наставак процеса уређивања ове области, започет планираним увођењем централног регистра самоискључења – и имало несразмерно позитиван утицај на смањење проблема зависности од игара на срећу – и због тога ћемо искористи наше уставно право покретања народне иницијативе, nа основу члана 107. став 1. Устава Републике Србије и Закона о референдуму и народној иницијативи, тражећи мандат од наших суграђана да се овај предлог уврсти у скупштинску расправу, а надамо се, уз помоћ текућег сазива Народне скупштине и у Закон о играма на срећу.

Верујемо такође да би враћање у скупштинску процедуру и изгласавање предлога Зелено-левог фронта за потпуну забрану реклама игара на срећу било значајан корак напред у минимизовању овога проблема.

Коначно, верујемо да би разрада и имплементација предложеног централног регистра играча, који уводи и функцију централизованог вођења самоограничења, затворила додатне ризике, спречавајући играче да потрошени буџет код једног приређивача, који се не може повећати 24 сата, “реше” регистровањем, у року од неколико минута, код неког другог приређивача, или изласком на улицу, до првог уплатног места, где се уплата, по текућој регулативи и техничкој подршци, може извршити за кеш, без провере ограничења или вероватно чак и (централизованог) самоискључења.